Zbog čega treba igrati šah?
Istorija šaha
Kao igra postoji više od dve hiljade godina. Potiče iz Indije (prvi podaci se nalaze u Vedama). U samom početku i dugo potom imao je ekskluzivni karakter – igra je bila namenjena kasti Kšatrija (ratnika) radi izučavanja ratne strtegije. Kasniji podaci o šahu nalaze se u persijskoj književnosti, kuda je došao posredstvom Aleksandrovog osvajanja Pendžaba.
Drevna Kina i Egipat zasebno su razvili slične igre sa pločicama. Preko Arabije prelazi u severnu Afriku i mavarskim osvajanjima prenosi se u Evropu (Španiju) i zatim se dalje širi. U Rusiju dolazi nešto kasnije, direktno iz Persije. Keltski kraljevi su redovno igrali šah, a u srednjem veku on čini jednu od septem artes probitates (7 riterskih veština) koje su tvorile viteško vaspitanje. Kralj Ferdinand i Izabela od Španije, Volter, Napoleon, Bendžamin Frenklin bili su fascinirani šahom.
Sama igra je nabijena simboličnim značenjima. Crno bela shema šahovnice podseća na mandalu kao uokvirenu sliku kosmosa, ukazujući na borbu tame i svetla (jin i jang), sukob nagona i razuma, reda i slučaja, ispoljavanja raznih mogućnosti jedne sudbine… Ivice kvadrata ukazuju na 4 strane sveta, dok 64 polja simbolizuju kosmičko jedinstvo (shema je primenjivana pri izgradnji ranih hinduističkih hramova). Podsetimo se da i ukupan broj varijacija kineskih heksagrama u Knjizi promene iznosi 64.
Pogled na šah iz ugla pedagogije
U osnovi pedagoškog optimizma (vere u mogućnost obrazovanja) koji je tekovina francuskih enciklopedista i epohe prosvetiteljstva, jeste ideja da se mogu poboljšati performanse organizma (tela) i duha vaspitanika – intelekt, karakter, moral, emocije… Doduše, pedagozi su uvek bili pomalo podozrivi prema igri kao vaspitnom principu, verovatno, jer ona u čistom vidu ne doprinosi ostvarivanju nekog posebnog, unapred utvrđenog cilja. Ona razvija sposobnosti – ne daje recepte. S tog stanovišta postoji paradoks da što je igra dalja od realnog života , njena vaspitna vrednost je veća.
Šah je igra bogata simboličkim funkcijama u značenju te sintagme kako je shvata razvojna psihologija ili pedagogija. Strukturalno to je igra sa visokim stepenom složenost i čvrstim pravilima. Pijaže i njegovi sledbenici (Kolberg) su igrama sa pravilima davali prvorazredan značaj u moralnom razvoju deteta, dok su s druge strane Vigotski i njegovi učenici operacionalizovali pedagoške teorije posmatrajući čoveka kao animal symbolicum, a vaspitavanje kao interiorizaciju simbola kulture što je zapravo sprovedeno u duhu Kasirerove gnoseologije (materijalističko i dijalektičko tumačenje).
Postoje mnogi pokušaji da se savremene teorije vaspitanja opredmete u praksi. Kurikulumi (programi) u elementarnom obrazovanju zasnovani su na epistemologiji savremenih nauka, mada ne uvek dosledno. U tome postoje razlike između pre-školskih i akademski orijentisanih obrazovnih programa u školama. Pitanje sadržaja programa je uvek bilo važno pri njihovom kreiranju. Oni su integrativni na pre-školskom nivou; analitički organizovani po naučnim disciplinama u školi.
Didaktika dugo vremena nije širila svoj klasični repertoar. Škola Komenskog još uvek predstavlja obrazac. I uprkos jakom uticaju alternativnih pedagogija, škola ostaje tvrd orah konzervatizma.
Ipak, praksa je oduvek bila otvorena za različite inovacije kroz istoriju. Veza šaha i matematike privukla je pažnju još klasičnih mislilaca epohe. Među velemajstorima značajan broj su matematičari. Ali postoji i sasvim druga strana priče… Pedagoge je privukla činjenica da se među velemajstorima šaha sve više sreću… deca! Što uostalom poseća na Mocarta, Gausa (nisu šahisti), J.Polgar, B. Fišera…
Škola šaha za decu
Šah kao deo kurikuluma u obrazovanju: danas preko 30 država ima šah u školskim programima – u Rusiji je to slučaj već 40 godina unazad. Xon Lok pominje šah u svojim Mislima o vaspitanju (kao nezaobilaznog u formiranju i vaspitavanju savršenog gentleman-a); postoje već dugo vremena organizovani napori da šah postane deo obrazovanja na svim uzrastima. U Srbiji je šah fakultativni predmet u OŠ; 1935 ministar prosvete Kraljevine Jugoslavije preporučio je uvođenje šaha u tadašnje javne škole.
Mnogo koristi od igranja šaha
Osim pozitivnog uticaja na razvoj učenika šahom se može uticati i na poboljšanje obrazovnih sposobnosti. Šah podstiče razvoj pamćenja, koncentracije, brzine računanja, vizuelnog izražavanja, logike razmišljanja i rasuđivanja. Šah se vrlo uspešno može uklopiti u sam obrazovni proces.
Šah je postao deo školskog programa u više u 30 zemalja sveta.
Neki roditelji su već svedočili o koristima igranja šaha kod svoje dece, pogotovo u smislu mentalnog razvoja.
Drugi opet traže pozitivine rezultate kasnije u životu deteta jer šah je kao i strategija života – pobeđuješ, gubiš, planiraš, sarađuješ. Deca to ne razumeju dok su mala, ali će jednog dana to shvatiti i ima će mnogo koristi od iskustva igranja šaha.
Neke od prednosti:
Odlučivanje: Kontroliranje impulsa, postavljanje ciljeva, identificiranje alternativa i posledice su sve sastavni deo igre šaha. Kada igrate šah morate donositi odluke i rešavati probleme svaki put te premestiti figure. Morate kontrolisati svoje impulse i postaviti kratkoročne i dugoročne ciljeve kako bi stekli prednost i pobiedili u igri.
Konkurencija: Jedna od veština koje dete može naučiti kroz šah je konkurencija, oni uče da se takmiče sa svojim vršnjacima u prijateljskom okruženju. Deca su u stanju savladati potrebne veštine kroz praksu, da budu milostivi pobednici i srčani ali pošteni gubitnici.
Zajednica: Još jednu veštinu deca upoznaju kroz šah, a to je osećaj za zajednicu. Dajući ruku pomoći drugoj deci koja uče kako igrati igru.
Fer plej: Igranje igra šah pomaže deci da naučite fer-plej, to je vrlo važno u kasnijim godinama deteta, kako da tretiraju ostale iskreno i pošteno, te da poštuju druge i tuđe osećaje. Osim toga, šah uči kako se odnositi prema drugima jednako. Oni će igrati protiv dece svih nacionalnosti, rasa, polova i različitog uzrasta. Oni će otkriti da svako ko igra šah ima jednaku priliku da pobedi u igri. Takođe, naučiće igrati igru po pravilima, a oni znaju da će svi imati tačno ista pravila.
Naporan rad: U igri šaha, deca uče vrednost napornog rada, oni moraju učiti igru, od početne taktike do naprednih strategija. Ove veštine biće im od koristi jer će znati da će uspeti samo uz naporan rad i upornost.
Samokontrola: Potrebno je upravljati osećajima u svakom položaju u igri. Ako ne kontrolišete svoje impulse napravićete previd, a možda nećete videti da je vaša pozicija je u opasnosti.
Odlaganje zadovoljstva: Ponekad u šahovskoj poziciji, bolje je ne pojesti figuru, već čekati bolju priliku.
Identificiranje i izražavanje osećaja: Igranje šaha nudi priliku za razgovor o osećajima koji se javljaju u različitim situacijama. Na primjer: „Ja sam pogrešio …“